MISIJA 1
Traženje oslonca u instrumentima sile
Januar - mart 1991.
Čitavog dana su u toku bile sednice u Palati Federacije. Vrilo je kao u košnici. Zasedalo je Predsedništvo SFRJ u proširenom sastavu, ojačano predsednicima svih jugoslovenskih republika, pred kojima si nameravao da izložiš svoj predlog o stvaranju saglasnosti radi obezbeđivanja minimalnih uslova za funkcionisanje federacije. Predlog si usaglasio sa svojim saradnicima u Saveznom izvršnom veću, koje je zasedalo u istoj zgradi. Međutim, kada si se priključuo sednici Predsedništva, ispostavilo se da predlog SIV-a pada na gluve uši. Sednica je bila burna, raspravljalo se o razoružavanju rezervnog policijskog sastava u Hrvatskoj i pobunjenih Srba u Krajini. Predsednik Predsedništva, Borisav Jović, predstavnik Srbije i najbliži Miloševićev saradnik je bio prema tebi oštriji nego ikada. Uzalud si tražio reč, jedva si je načas dobio.
ANTE MARKOVIĆ: Ja moram, onda, uzeti riječ, samo dvije rečenice. Savezno izvršno vijeće je prekinulo sjednicu zbog mog prisustva ovdje. Ono raspravlja, upravo, političko-sigurnosnu situaciju. Gore čeka 20 i nešto ljudi nastavak sjednice. Sada su mi javili da su završili tekuća pitanja i dobio sam poruku da svi čekaju (...).
BORISAV JOVIĆ: Mi tebi nećemo smetati, ni u kom slučaju, da držiš svoju sednicu. Predlažem da ti proceniš – ako je tebi tamo hitnije i važnije, držisvoju sednicu, pa ćemo se međusobno obaveštavati o situaciji. Mi smo tebe pozvali sa ciljem da pomogneš i da budeš u toku. Ako imaš tamo obaveze koje se ne mogu odložiti, mi ćemo sarađivati, konsultovati se, pozvati te na kraju ili kako god hoćeš.
ANTE MARKOVIĆ: Ja ne moram, uopće. Dobro, vi ste mene pozvali. Mogu odslušati i otići (…) Ja sam prisutan i htio sam nešto reći. Ti mi ne daš da kažem. Nije to prvi put (…) Dobro, nema veze
BORISAV JOVIĆ: Nemoj da insceniraš, čoveče.
ANTE MARKOVIĆ: Ništa ja ne insceniram.
BORISAV JOVIĆ: Pa, insceniraš. Evo, dajem ti reč. Izvoli, o temi. Ili tražiš pauzu, ili tražimo pauzu. Bogić je otišao. Dobićeš reč posle pauze, prvi. Ako hoćeš. Možeš i sada, da ga zovemo da se vrati.
RIZA SAPUNDŽIJU: Ja bih molio, možemo li nečim doprinositi da se situaci ja smiri, ko li ko se može smiriti.
BORISAV JOVIĆ: Možemo. Ali, ja pitam druga Markovića. Za počeo si razgovor da ti imaš važnija posla.
ANTE MARKOVIĆ: Ne. To ti sa da tumačiš tako.
BORISAV JOVIĆ: Drugo, da vi kompleksni je razmatrate. Treće, da mi možemo da pogrešimo, ukoliko taj kom pleks ne vidimo. Pa, za to smo te pozvali, ako možeš da nam pomogneš.
DRAGUTIN ZELENOVIĆ: Izvini, Boro. Samo da te tu ispravim. Nije re kao čovek da ima važnija po sla. Nego je rekao da ga gore čeka dvadeset ljudi, pa se pita: hoće li pre pauze ili posle, da kaže to što hoće da kaže.
BORISAV JOVIĆ:Ja mu ne branim. Ili sad, ili posle.
DRAGUTIN ZELENOVIĆ: Nemamo razloga.
BORISAV JOVIĆ:A nije ovo rekao što sam ja govorio?
DRAGUTIN ZELENOVIĆ:Ne, ni je re kao da ima važni ja posla.
BORISAV JOVIĆ: Pa, nije tim rečima. Ali je objašnjavao važnost toga posla, čak i da je kompleksniji, da je celina. Petnaest minuta pauza. Dobićeš reč od mah iza toga, ako hoćeš. Ili da ih zovemo sa da? Meni je svejedno.
(Pauza od 17:40 do 18:10)
Tokom pauze je na Radio-Televiziji Beograd pušten dokumentarni film o uvozu oružja u Hrvatsku, koji je pripremio Savezni sekretarijat za odbranu, a u okviru kojeg su centralan tačka bile tajno snimane preteće izjave hrvatskog ministra odbrane Martina Špegelja.
Martin Špegelj govori
(Posle pauze)
VELJKO KADIJEVIĆ: Antu ne treba zvati, jer je otišao na sjednicu vlade.
DRAGUTIN ZELENOVIĆ:Ante je rekao da neće doći.
VELJKO KADIJEVIĆ: Jeste, rekao je. Ali, ja ću vam prenijeti to što je on rekao. Reći ću ono što je njegovo mišljenje.
BORISAV JOVIĆ: Onda je u redu.
(Izvor: Kosta Nikolić, Vladimir Petrović, prir: Od mira do rata. Dokumenta Predsedništva SFRJ, tom I, 78-79)
Ante Markoviće je već razgovarao sa Veljkom Kadijevićem: „U mom kabinetu, kad smo bili sami - takve se stvari ne pričaju pred trećima, Kadijević je rekao da su oni razradili u Generalštabu cijeli plan o tome kako će pohapsiti Tuđmana i rukovodstvo Slovenije, i da oni imaju sve potrebne pretpostavke, predloge i sve spremno da to mogu napraviti. „Nama treba još politička odluka. Predsjedništvo je nije kadro donijeti.“
Do tada je baš ovako i bilo, a sada ti stupaš na scenu