Strategija dogovorena sa Kadijevićem je ubrzo dala rezultate. Hrvatska delegacija je pristala da demobiliše rezervni sastav svoje policije i saglasila se sa istragom o uvozu oružja “u kojoj neće biti zaštićenih”. Najbliže saradnike Martina Špegelja uhapsila je vojna policija, a kada su oficiri Uprave beznednosit na čelu sa pukovnikom Aleksandrom Vasiljevićem pokušali da uhapse i samog Špegelja, ispostavilo se da je jednostavno nestao. Nije razjašnjeno šta se sa njom dogodilo, a kružile su oprečne priče – da je sam sebi oduzeo život, da je to uradio Vasiljević lično po nalogu Veljka Kadijevića, kao i da je ubistvo zapravo naručio sam Tuđman da general ne bi mogao pričati u istrazi. Te glasine uzdrmale su hrvatsku vlast, baš kao što je na tom planu radila i savezna državna bezbednost otkako je general Petar Gračanin podneo ostavku iz zdravstvenih razloga.

Budući da je Gračanin bio sprski kadar, na Miloševićev predlog je na njegovo mesto do izbora u Saveznoj skupštini kao vršilac dužnosti postavljen Dušan Mihajlović. Međutim, oprezni Mihajlović je otezao sa postavljanjem svojih saradnika, a posebno se ustezao da uklanja postojeće kadrova. Na savet nedavno penzionisanog udbaša Ivana Lasića, posebno si se zainteresovao za pitanje zamenika ministra zaduženog za državnu bezbednost, suštinski šefa savezne Udbe.