„Kako to nisu mogli dobiti, a sve su drugo spremili, pokušali su preko mene, krivo me procjenjujući“, prisećao se Ante Marković u intervjuu datom 2003.

Postupajući isto kao Marković toga dana, pokazao si da si za glavu viši od svojih političkih konkurenata, ali nisu uspeo da ostvariš cilj.

Kadijević je svoje projekte ponudio Slobodanu Miloševiću i Borisavu Joviću, koji o tome piše:

“Veljko Kadijević me obaveštava o toku pripreme za hapšenje u Hrvatskoj… pita da li mene i Antu Markovića formalno da obaveste pre ili posle hapšenja… dogovorili smo se da Antu ne treba formalno obavestiti, jer bi mogao da pravi komplikacije.” Borisav Jović, Poslednji dani SFRJ, 227-8

Istorija će se odvijati onako kako se i dogodila, nisi uspeo da promeniš tok događaja. Savezne će se institucije paralizovari, čarke će prerastati u incidente, pa zatim u rat, prvo u Sloveniji krajem juna, a zatim u Hrvatskoj tokom jeseni.

Ante Marković će dati ostavku na položaj predsednika Saveznog izvršnog veća sredinom decembra 1991.godine, a ratni sukob će potrajati tokom čitavih devedesetih