ZDRAVKO MUSTAČ: Odmah da vam kažem, imamo tu jednog keca u rukavu. Ime mu je Arkan, držim da niste nikada čuli za njega. Opasan čovjek, jedan od naših najboljih egzekutora. Uglavnom je radio vani, po liniji neprijateljske emigracije, evo baš na slučaju Đureković. Vrunski povezan kriminalac, nema gde ga u Evropi nisu hapsili, ali smo ga uvijek izvlačili.

ANTE MARKOVIĆ: A kako?

ZDRAVKO MUSTAČ: Vrlo jednostavno. Ako ja pošaljem saveznog policajca da ga ispita, to će se veoma brzo pročuti. Ovdje ima brbljibih ljudi da ne povjerujete, eto taj Božo Spasić što ga zovu lasica. Svi će znati da na vaš nalog savezna Udba ispituje Arkana o svemu i svačemu, a najviše o mutnim radnjama srbijanske Udbe Evo glavu dajem da će se neko ko je najranjiviji iz te ekipe sam javiti da ponudi svoje dobre usluge.

ANTE MARKOVIĆ: Druže Stanišiću, mogu li sa vama otvoreno? Vrijeme nam je kratko.

JOVICA STANIŠIĆ: Naravno, druže predsedniče.

ANTE MARKOVIĆ: Mislim da obojica znamo zašto smo ovdje.

JOVICA STANIŠIĆ: Ne baš, oprezan je bio obaveštajac.

ANTE MARKOVIĆ: Ta nemojte tako, a slovite za najperspektivnijeg operativca u srbijanskoj službi. I to neopravdano zapostavljenog. Biti ću kratak, Stanišiću. Meni je sasvim jasno da ste vi bili mozak sviju tih operacija koje zovu „događanjima naroda“, da ste uzdigli Slobodana u nebesa, da kontrolirate dobar dio državnog i partijskog aparata u SR Srbiji, da stvarate suradničke veze po Hrvatskoj, pa i Bosni, da se ne libite koristit ni osvjedočene ubojice, poput onog, kako se zvaše, Arkanića, kojega su naskora uhitili u Dvoru na Uni. Nemojte si misliti da će sve to ostati tajnom. Imam za vas samo jedno pitanje. Što vi msilite, gdje to sve vodi?

JOVICA STANIŠIĆ: Nije to moje da mislim, druže predsedniče, ja sam operativac.

ANTE MARKOVIĆ: Baš stoga vam i velim. Vi ste odličan operativac. Jasno vam je da je vaš šef, Slobo, zajahao tigra, i da će ga taj tigar nacionalizma na koncu zbaciti. A što ćete onda vi? Mlad ste čovjek. Niste vi Čiča Radmilo pa da nemate kuda no sa svojom generacijom. Uz mene je Zapad, a što je važnije uz mene je i vojska. Provjerite, mada vjerovatno to već i sami znate.

JOVICA STANIŠIĆ: Znam, dozvoli sebi smešak Stanišić.

ANTE MARKOVIĆ: Pa onda hajte budite pametni, predajte sutra ostavku u RDB i istoga dana dobijate posao načelnika resora državne bezbednosti u saveznom SUP-u. Mustać odlazi ka svojima, u hrvatsku državnu sigurnost, a vi dobijate njegovu fotelju. I ne samo fotelju, no daleko šire ovlasti. Neće to biti prazna ljuštura kakva je već dugo. Sa vašim iskustvom i vizijom, napravit ćemo od savezne službe ono što je nekođ bila. A svakoga tko nam stane na put slomit ćemo. Što kažete?

JOVICA STANIŠIĆ: „Kažem da, druže Markoviću.“, reče Stanišić, vadeći uređaj za snimanje i lupivši ga o sto. „Evo vam snimak ovog razgovora, kao garancija moje lojalnosti, a trebaće i za istoriju. Dosta sam bio vodonoša Miloševiću i onoj njegovoj ludači, Janaćkoviću, Kertesu i kome sve ne. Isteklo im je vreme. Samo bih vas nešto zamolio.

ANTE MARKOVIĆ: „Što predlažete?“

JOVICA STANIŠIĆ: „Ne premeštajte me nigde, više vam vredim tu gde jesam. Držite vi Mustača uz sebe, taj čovek vam vredi. Dozvolite da pokrenem svoje veze – u policiji, opoziciji, partiji, kulturi. Milošević nije tako jak kao što izgleda. Puna je četnika Srbija, kao i siromaha i nezadovoljnika. Treba samo nekakav povod da prekipi, neka jaka reč sa televizije, i videćete demonstracije u Beogradu kakve nikada niste.“

ANTE MARKOVIĆ: „Koliko vam za to treba vremena i para?

JOVICA STANIŠIĆ: „Sedam dana, a račun će biti isporučen naknadno. Uostalom, ne znamo gde ćemo sa novcem od primarne emisije, kao što nažalost znate.“

ANTE MARKOVIĆ: Odlično. Računajte sa sredinom ožujka.“

JOVICA STANIŠIĆ: Samo, moram vas upozoriti da su to ljudi opasni, treba delovati brzo i odlučno.