KRAJ
Čestitamo: Uspešno je promenjen tok istorije
Kombinovanim učešćem tvojih saveznika, situacija je počela da se menja na Miloševićevu štetu. Rasterani 9. marta, demonstranti su se već 13. marta vratili na ulice. Ovoga puta su uz pristaše Srpskog pokreta obnove stali i predstavnici Demokratske stranke, studenti Beogradskog univerziteta, Srpska pravoslavna crkva, reformisti. Policija nije bila u stanju da obuzda nalete ljudi koji su probijali sve barijere, a bilo je glasina da se nije mnogo ni trudila. Policijski kordoni su se potpuno raspali, delimično i prešli na stranu demonstranata.
Milošević je uzalud zvao Borisava Jovića da okupi Predsedništvo i iznudi novu intervenciju vojske. Ovoga puta su glasovi bili četiri prema četiri i tenkovi nisu izašli na ulice poput 9. marta. Kao svoju poslednju šansu, Milošević je pozvao direktno Generalštab. Dobio je samo generala Adžića, koji mu je rekao da bez odobrenja „saveznog“ (Kadijevića, koji nije bio u zemlji) ne može ponovo da izvuče tenkove na beogradske ulice. Međutim, ponudio mu je utočište u vojnim prostorijama u Topčideru, ukoliko se oseća nebezbedno, što je ovaj i prihvatio.
U međuvremenu su demonstranti provalili u prostorije Gradske skupštine i srpskog Predsedništva na Terazijama, gde je formiran Akcioni komitet u kojem su bili Desimir Tošić, Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Svetozar Stojanović, Dobrica Ćosić, Borislav Mihajlović Mihiz, Gojko Nikoliš, Milovan Đilas, Koča Popović, Živorad Kovačević, Ivan Stambolić, Ivan Đurić, Vesna Pešić, Nebojša Popov. Akcioni komitet je preuzeo ingerencije srpske izvršne vlasti, dok se čekalo na oslobađanje Vuka Draškovića iz Centralnog zatvora. Sa zgrade Predsedništva skinuta je petokraka.
Istovremeno, u zgradi prekoputa, u Saveznoj skupštini, zasedao je Savet za zaštitu ustavnog poretka, tela kojeg su činili članovi Predsedništva SFRJ: Bogić Bogićević, Vasil Tupurkovski, a po službenoj dužnosti i predsednik Predsedništva Borisav Jović, šef savezne Vlade Ante Marković, ministar spoljnih poslova Budmir Lončar i v.d. ministra unutrašnjih poslova Duško Mihajlović i umesto odsutnog ministra odbrane Kadijevića, njegov zamenik admiral Stane Brovet.
Drašković maše iz zatvora
Đinđić skida petokraku
BORISAV JOVIĆ: Ljudi moji, vidite li vi šta se po gradu dešava? Luda kuća, četnici zavladali. Slobu ne mogu da nađem, a ni Veljka. Ja vas molim, pošto Predsedništvo nije bilo u stanju da tu odluku donese danas, a ni Kadijević nije tu da je izvrši, da ovaj organ preuzme odgovornost i zavede vanredne mere na teritoriji grada Beograda, ako ne i čitave zemlje, i da naloži generalu Adžiću da se razračuna sa demonstrantima kako zna i ume.
ANTE MARKOVIĆ: Boro, nije Bogić zbog toga sazvao ovu sjednicu. Šuti i sjedi, nisi u Predsjedništvu, nego na sastanku povodom ugrožavanja ustavnog poretka zemlje.
BOGIĆ BOGIĆEVIĆ: Drugovi, gospodo, kako god hoćete, poznato je da Beograd vri, evo kroz prozor se vidi, ali ne znam da li je članovima ovog tjela poznato nešto drugo – zašto je general Kadijević odsutan sa ove sednice, iz ovog grada i iz ove zemlje?
(Tišina)
BOGIĆ BOGIĆEVIĆ: Po mojim informacijama, to je stoga što se trenutno nalazi u Moskvi, na sastanku sa sovjetskim ministrom odbrane maršalom Jazovom, na konsultacijama o mogućnosit državnog udara u Jugoslaviji i nasilnog preuzimanja vlasti, što je nesumnjivo povreda ustavnih obaveza koja preti poretku, ako ne i veleizdaja. Da li neko želi reč? Boro, hočeš li ti? Stekao sam utisak da ti ovo nije novost?
Beograd vri
Veljko Kadijević i maršal Jazov
BORISAV JOVIĆ: To su bile naše privatne konsultacije.
BUDIMIR LONČAR: Svašta. Ovoga čovjeka treba odmah uhititi.
ANTE MARKOVIĆ: Nema za tim potrebe. Javlaju iz srbijanskog Predsedništva da su ga već razrešili dužnosti i da je umesto njega imenovan Desimir Tošić.
BOGIĆ BOGIĆEVIĆ: Biću kratak. Predlažem da ovaj Savet predloži Predsedništvu SFRJ sledeće odluke:
- Da se po hitnnom postupku razreši dužnosti sekretar za narodnu odbranu general-pukovnik Veljko Kadijević i da se liši slobode čim bude dostupan organima gonjenja;
- Da se na njegovo mjesto imenuje vršilac dužnosti po predlogu predsednika Saveznog izvršnog veća;
- Da se penzioniše načelnik generalštaba general-potpukovnik Blagoje Adžić, a da Predsedništvo SFRJ na to mesto imenuje generala Antona Tusa.
BORISAV JOVIĆ: Ljudi, pa ovo je izdaja. Izdajaaa! Zvaću Slobu, zvaću Blagoja, neće vam to tako proći.
BOGIĆ BOGIĆEVIĆ: Stavljam predlog na glasanje, Ante za, Lončar za, Jović je izgleda protiv. Stane, kaži nešto, zašto ćutiš? Kaži da, kaži ne, svejedno je, pošto sam ja svakako za. Šta kažeš? Glasnije malo.
STANE BROVET: Za.
BOGIĆ BOGIĆEVIĆ: Predlog se prosleđuje Predsedništvu, kosntatujem da je usvojen. Prekidam sednicu.
Svi napuštaju salu, osim potpuno zbunjenog Jovića. U prostoriju ulazi Jovica Stanišić koji ga lišava slobode. Predlog odlazi u Predsedništvo SFRJ, koje usvaja Bogićevićev predlog sa četiri glasa prema tri i poziva Akcioni komitet Demokratske opozicije Srbije da imenuje svog privremenog predstavnika u Predsedništvu. Akcioni komitet imenuje na mesto predsednika Predsedništva Srbije Dragoljuba Mićunovića, na mesto člana Predsedništva Desimira Tošića, a na mesto premijera Ivana Đurića. Vuk Drašković je oslobođen iz zatvora.
14. mart: dan kada je izbegnut ratni rasplet jugoslovenske krize
Tokom dana razrešava se i poslednja drama u kasarni u Topčideru. Nastaju sukobi u Gardijskoj brigadi između komandanta Mileta Mrkšića i njegovog oficira za bezbednost Veselina Šljivančanina, koji predlaže da Blagoje Adžić pokrene trupe u Prvoj armijskoj oblasti i stane u odbranu Miloševića. Adžić međutim sedi zaključan u kancelariji i odbija da izađe dok se situacija ne raščisti. Prekida ga dolazak oficira, na čelu sa novoimenovanim načelnikom Generalštaba Tusom, kao i šefom Uprave bezbednosti Aleksandrom Vasiljevićem, grupe koja je spremna da izvede primopredaju. „Zar i ti, Aco“, upitao je Adžić i počeo da prazni sto. Veljko Kadijević se ne vraća iz Moskve, nakon što je obavešten o razvoju događaja. U kasarnu ubrzo dolazi i Slobodan Milošević sa porodicom i nekoliko odanih saradnika, a Socijalističku partiju Srbije preuzima Milan Milutinović.
U Palati SIV-a Ante Marković održava sednicu Vlade na kojoj se za v.d. saveznog sekretara za odbranu imenuje Branko Mamula, a za v.d. saveznog sekretara za pravosuđe advokat Srđa Popović, koji predlaže hitnu ocenu ustavnosti svih odluka koje su republičke vlade donele tokom 1990. godine i koje su u suprotnosti sa saveznim ustavom.
Budući da je predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović lišen slobode, da su predstavnici pokrajina Vojvodine i Kosova dali ostavke, a slovenački i hrvatski predstavnici napustili Beograd, na predlog preostalih članova ovog tela dalju koordinaciju razgovora o političkoj budućnosti Jugoslavije između njenih republičkih predstavnika preuzima savezna Vlada. Ta je budućnost i dalje neizvesna, ali bar ima nekakvu šansu.
